Japanska jabuka

Kaki

Poreklo:  Kina

Zrenje:

Podloga:

 

Opis:

Kaki naraste 5-10 m, listopadno je drvo, dugovečno, u Kini postoje primerci starosti 400 - 500 godina, listovi su jajoliko izduženi, dužine 8-12 cm i širine 4-6 cm, sa naličja bledo zeleni, a sa lica tamnije zeleni, u jesen dobijaju crvenkastu boju. Cvetovi su u pazuhu listova na kratkim drškama, ženski cvetovi su krupni i pojedinačni, sa 4-delnom krunicom bele ili belo-žute boje, a muški sitni i u grupama. Postoje jednodomi i dvodomi varijeteti (stabla sa muškim i ženskim cvetovima na jednoj biljci ili odvojene biljke samo sa ženskim ili muškim cvetovima).

Plodovi su slični jabukama ili paradajzu, 80-500 grama, tamno žuti ili narandža sti, jestivi, sa tankom i sjajnom pokožicom, pepelastom navlakom i sa 1-8 semenki. Veoma je sladak, bogat vitaminom A, obiluje taninima i pektinima. Jede se kada potpuno sazri i omekša kao maslac (kada ugnjile slično kao mušmula).

Prepolovi se i meso se jede kašičicom. Biljke na kojima ženski cvetovi nisu oplođeni daju plodove bez semena (partenogeneza). Sazreva u jesen, a bere se nakon prvih mrazeva. Plodovi su bogati beta karotinom (provitamin A) i taninom koji daje opor ukus nedozrelim plodovima.Od devetnestog veka gaji se i u Evropi. Biljka je najlepša zimi, kada otpadnu listovi a na golim granama kao lampioni ostanu narandžasti plodovi.

Japanska jabuka je izuzetno bogata flavonoidima, a naročito kvercetionom što znači da smanjuje rizik od srčanog udara i bolesti srca za skoro 20 posto. Zahvaljujući tome štiti i organizam od štetnih uticaja radikala. Veoma je bogata i vitaminom C, pa jača imunitet, a pošto sadrži tri grama vlakana (to je preko 10 procenta dnevnih potreba), pomaže i u snižava - nju nivoa holesterola. Obiluje i fruktozom, pa se preporučuje osobama koje imaju povišen šećer u krvi. Najbolji je onaj plod koji je pod rukom mekan. Od nje može da se pravi sok, džem, sirup ili voćna salata.