Bobicasto voce sadnice drena

Dren (Cornus mas) pripada porodici drenova i raste u južnoj Evropii jugozapadnoj Aziji (bobicasto voce, prodaja sadnice kalemljeni drena, hit cena). Drugi narodni nazivi drena su: bila svibovina, drenak, drenić, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, drnjulić, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. Plod drena se naziva i drenka, drenjka, drenjula.

To je listopadni grm srednjeg ili velikog rasta, od 2 do preko 5 metara visine, sa gustom krošnjom koju čine tamno-braon grančice i zeleno lišće. Kora stabla je sivkasta do sivo-žuta, ispucala, grane rastu naspramno. Listovi su jajasti ili jajasto-eliptični, bez nazubljenja, zašiljeni, dugi 6-10 cm, blago zakrivljeni i imaju karakteristične jake žile (po četiri sa obe strane lista).

Cveta pre listanja, od februara do aprila (u zavisnosti od godine), a u blagim zimama čak i u decembru. Cvetovi su žuti, u štitastim skupinama od 10-25 komada, pravilni su i četvoročlani.

Plod je koštunica, zvana drenjina ili drenak, ovalnog oblika i crvene boje (kao mala šljiva), a unutar mesnatog omotača ima duguljastu košticu. Dok je nezreo, veoma je kiseo, a zreo je tek kad mu boja postane tamno-crvena i kad na dodir otpadne sa drveta. Tada je sadržaj šećera u plodu veliki i veoma je ukusan za jelo.

Plod se može jesti svež, a može se i sušiti (zbog spremanja čaja). Od njega se pravi ukusna marmelada, slatko, kompot ili sok, au Srbiji, Albaniji i Bosni i Hercegovini, posebno u Drvaru se od drena pravi i rakija. U Azerbejdžanu i Jermeniji se od njega dobija votka, dokse u Turskoj i Iranu jede sa solju preko leta, ili se od njega pravi hladan napitak (u Bosni takođe), koji se zove šerbe.

U Ukrajini se gaje hibridi čiji plod raste do 4cm dužine.

Dakle što se upotrebe tiče, dren se koristi i svež i osušen plod , ređe kora i list.

Tako je recimo plod drena dobar protiv dijareje dok se ispržene semenke mogu koristiti kao zamena za kafu. Drenjine sadrže čak duplo više vitamina C od narandži, a bogate su taninom, pektinom i organskim kiselinama. Tanini i pektini veoma blagotvorno deluju na sluzokožu creva i želudca, pa se drenjine mogu koristiti u lečenju dijareje i problema sa varenjem.

Od plodova i kore drena prave se čajevi kojima su se nekad lečile boginje, bolno grlo, malokrvnost, bolesti bubrega, hemoroida, pa čak i zaceljivanje rana.

Plod drena se može preraditi u sok od drenjina, liker od drenjina, kompot, slatko, džem. U Francukoj i Italiji se od drena pravi vino i žele, dok se nezreli plodovi, kao i masline, čuvaju u slanoj vodi. U Nemačkoj se, recimo, plodovi drena kuvaju sa šećerom i sirćetom, a zatim tako dodaju u pastu ili krompir. Rusi su poznati po supama koje prave od drena, a koriste ga i kao začin.

Zrele drenjine, tokom leta, su opore više ili manje, ali kada počnu same da opadaju tada su slađe i manje opore.

U našem narodu, pored hrasta i tise, i za dren se veruje da je magično drvo. Ukoliko ga nije bilo u blizini mesta gde su ljudi podizali kuće, prvo bi bila izvršena sadnja drena, a potom podizana kuća.

Tada su ljudi verovali da im drvo drena štiti porodicu i donosi zdravlje i dugovečnost. Drvo drena se koristilo za izradu alata, a mali crveni plodovi drenjine kao lek i za ishranu. Koristile su se u sušenom i sirovom obliku.

Bobičasto voće sadnice drena koje možete naći u našem rasadniku: Dren krupnoplodni kalemljeni. Sadnice bobičastog voća.