Ova sorta, američkog porekla, po mišljenju mnogih, najbolja je sorta šljiva koja se uzgaja na našim prostorima, a ipak manje je zastupljena u šljivicima, u odnosu na požegaču i naročito čačanske sorte - rodnu, lepoticu, najbolju i ranu.
Grose Felicija je odlicna kao konzumna šljiva, a moze i za rakiju. Sazreva polovinom septembra. Postize veoma visoku cenu. Veoma je privlacnog izgleda.
Čačanska Rana je domaća sorta šljive koja se odlikuje ranim sazrevanjem. Plodovi dozrevaju početkom jula, 7 do 8 dana posle vrlo rane sorte šljive Rut Geršteter.
Šljiva Čačanska Rodna je sorta je nastala u Srbiji ukrštanjem sorti Stanley i Bistrica. Domaća zaštićena šljiva, ima srednje bujno stablo piramidalne krošnje. Vrlo je rodna i obavezna je jaka rezidba. Cveta srednje rano, i samooplodna je sorta
Čačanska Najbolja je sorta šljive koja je nastala 1961. godine, a priznata za novu sortu 1975. godine. Sazreva sredinom avgusta, nedelju dana pre Stenleja. Plodovi su vrlo krupni (oko 48g), ovalnog oblika, tamnoplave boje.
Voćne sadnice šljive, sorte “Čačanska lepotica” je nastala na Institutu za voćarstvo u Čačku. Rano prorodi i rađa redovno i obilno u svim uslovima. Sazreva krajem jula meseca.
President spada u kasne sorte šljiva sazreva krajem Avgusta, tolerantna na virus šarke ,samobesplodna sorta dobro je oprašuje Cacanska Rana. Rano prorodi i rađa redovno i dobro.
Plod Šljive Kalifornijska Plava je vrlo krupan, okruglast, težine i do 100 grama. Pokožica je ljubičasto-plave boje. Peteljka se veoma lako skida. Meso je zelenkasto žuto, kvalitetno, slatko nakiselog ukusa.
Rutgesteter je stara Nemačka sorta šljive. Jedna je od najranijih sorti plavih šljiva. Dozreva oko 1. jula. Stablo je srednje bujno, samobespolodno. Relativno otporna na plamenjaču, moniliju i šarku.
Ruska Džanarika spada u veoma rodnu sortu šljive. Otporna je na većinu bolesti i štetočine, pa je dobra za organsku proizvodnju.
Dobijena ukrštanjem sorti Stenlej (Stanley) i Kalifornijska plava (California blue) 1964. godine, a za sortu priznata 2004. godine. Stablo je izrazito bujno. Krošnja je razvedena i velikog potencijala rodnosti.
Stvorena je ukrštanjem sorti Aženka (Agen 707) i Stenlej (Stanley) 1959. godine. Za sortu je priznata 1985. godine. Stablo Valjevke je srednjebujno, sa dosta gustom piramidalnom krošnjom. Rađa na majskim kiticama i na jednogodišnjim granama.
Šljiva požegača je poznata pod nazivom madžarka. Ova sorta vodi poreklo iz Azije i u pitanju je stara sorta koja je dugo bila veoma rasprostranjena kod nas. Sorta požegača daje dobre šljive za rakiju, veoma je cenjena šljivovica koja se dobije od nje.
Sorta Nada je nastala hibridizacijom sorti Stenlej (Stanley) i Skolduš (Scoldus). Za novu sortu je priznata 2012. godine. Stablo Nade je slabije bujnosti sa dobrom arhitekturom i otvorenim uglovima grananja. Krošnja je srednje gustine. Obzirom na bujnost pogodna je za zasade sa manjim razmakom sadnje.
