Pink Lejdi je 1970-ih razvio Džon Krips u Zapadnoj Australiji i predstavlja ukrštanje Zlatnog Delišesa i Lejdi Vilijams. Razvijena je pod imenom Krisp Pink, ali je iz marketinških razloga promenjeno u Pink Lejdi.
Ova slatko-kisela jabuka ima visok sadržaj šećera i kiselina sa hrskavim zalogajem i šumećim završetkom. Ima tendenciju da pada više prema kiseloj strani nego slatkoj, ali je tako osvežavajuća! Ima prelepo, svetlo belo meso koje sporo oksidira (drugim rečima, sporo postaje smeđe), što ga čini odličnom jabukom za zabavu. Ova jabuka je takođe jedna od glavnih sorti koja se koristi za prethodno upakovane kriške jabuke. Pink Lejdi jabuka je izuzetno raznovrsna i može se koristiti za pečenje, grickanje, salate ili za sos.
Oblik jabuke je elipsoidan, ima karakteristično rumenilo pomešano sa zelenom „pozadinom“, a ukus je kiselkast. Pink Lejdi zahteva dug period rasta od 200 dana i toplu klimu, što otežava njihov rast u umerenijim geografskim širinama ili klimi sa ranim jesenjim mrazevima.
Uglavnom se uzgajaju u Australiji, ali se uzgajaju i na Novom Zelandu, Čileu, Kanadi, Argentini, Južnoj Africi, Urugvaju, Brazilu, Japanu, Italiji, Španiji, Francuskoj, Srbiji i Izraelu, a od kasnih 1990-ih u Sjedinjenim Državama.
Ova sorta je jedna od prvih koja cveta (oko sredine aprila),a jedna od poslednjih koja se bere sredinom oktobra, veoma kasna sorta jabuke.
